Odluka o tome koji kotao za grejanje izabrati za vaš dom, kako bi se maksimalno iskoristila njegova efikasnost ponekad može biti jako konfuzna. Naročito ukoliko se ne razumemo dovoljno u grejanje i kotlove pa se kroz savetovanje sa drugim ljudima, slušajući različita mišljenja, još više zbunimo. Mnogi će nam govoriti kako je izbor što jačeg kotla bolji za nas, međutim to nije baš tako. U nastavku teksta saznajte više o tome koje sve faktore treba uključiti pri izboru kotla za vaš dom, kao i šta je to na šta treba posebno obratiti pažnju, kako ne biste došli u situaciju da izdvajate ogromnu količinu novca za nabavku kotla koji ne odgovara u potpunosti vašem domu i vašim potrebama.
Postoji mnogo stručnjaka koji mogu vršiti procenu u vašem domu kako bi videli koji je to kotao za grejanje koji bi odgovarao vašem domu. Međutim, mnogi od njih koji to rade, ujedno i prodaju kotlove što će pokušati i vama, pa im je u cilju da vam prodaju neki malo skuplji kotao.
Veličina prostora koji grejemo
Prvenstveno, jako je bitno odrediti koliki je prostor koji želite da zagrevate kotlom, kako biste znali kolika vam je snaga toplotnog izvora kotla potrebna za zagrevanje tog prostora. Mnogi prodavci će vam davati razne forme kako bi utvrdili koja je snaga kotla koja je potrebna za zagrevanje vašeg doma, ali imajte u vidu da mnogi od njih žele da vam prodaju snažniji kotao kako bi više i zaradili, pa je samim tim i njihova forma prilagođena tome da vam kao rezultat preporuče neki od snažnijih kotlova kao odgovarajući. Nakon određene veličine prostora koji zagrevate, tj kvadrature svake prostorije koju verovatno i već znate, potrebno je izabrati kotao za grejanje koji ima dovoljnu snagu (kW) da zagreje taj prostor. To je glavni faktor koji je odgovoran za pravilno funkcionisanje sistema, ali ne i jedini važan za pravilno funkcionisanje uređaja. U tabeli ispod možete videti koja snaga kotla je odgovarajuća u zavisnosti od kvadrature prostora koji zagrevate.
| Snaga kotla | Kvadratura prostora |
|---|---|
| 15 kW | 120 – 160 m2 |
| 19 kW | 160 – 200 m2 |
| 25 kW | 200 – 250 m2 |
| 30 kW | 250 – 300 m2 |
| 38 kW | 300 – 400 m2 |
| 50 kW | 400 – 500 m2 |
| 62 kW | 500 – 700 m2 |
| 75 kW | 700 – 1000 m2 |
| 100 kW | 1000 – 1400 m2 |
Koju vrstu kotla izabrati
Pored snage kotla, važno je odrediti koju vrstu kotla ćete izabrati. Uglavnom se vodi polemika o tome da li izabrati liveni ili čelični kotao. Osnovni problem kod vrste kotla jeste stepen iskorišćenja i razlika u količini vode koja se nalazi u čeličnom i livenom kotlu. Prednost livenih kotlova je ta što su po pravilu dugotrajniji od čeličnih, ali imaju manje iskorišćenje, tj koriste veću količinu ogreva za zagrevanje. Međutim, liveni kotlovi su uglavnom laki za čišćenje. Večna dilema nalazi se u pitanju da li ići na trajnost kotla gde su se kao bolji pokazali liveni, ili ipak ići na efikasnost čeličnih kojima je po pravilu vek trajanja 6-10 godina u zavisnosti od proizvođača. Takođe, trajnost kotla, razmak između loženja i količina potrebnog ogreva i cena su faktori koji zavise od toga koji kotao izaberemo, samog njegovog kapaciteta i njegove snage i funkcionalnosti.
Koju vrstu ogreva koristiti
Pored potražnje za kotlom, mnogi ljudi se savetuju oko toga koju vrstu ogreva da koriste. Kada govorimo o čvrstim gorivima, tu su dileme između drva, uglja i peleta koji su znatno jeftiniji od grejanja na gas i slično.
Drva
Grejanjem na drva, recimo bukvu ili cer, isključujemo rizik od jalovine, nemamo otpatke i oni sigurno gore. Cena njihove nabavke varira, ali uglavnom se kreće između 5500 i 7000 dinara po kubiku. Pored njih, bagrem i hrast su nešto jeftiniji, ali su manje kalorični i mogu biti rizični.
Pelet
Ukoliko se grejemo na pelet, troškovi za razliku od drva će nam biti veći, ali barem se nećete mučiti oko cepanja drva, prevoza i slično. Grejanjem na pelet olakšaćemo sam sistem loženja, možemo podešavati temperaturu koja nam odgovara i koju kotao sam reguliše, a oko čišćenja nećemo imati posebnih muka. Postoje dva tipa peleta, drveni i biopelet koji su porekla od različitih vrsta drveta. Drveni pelet dobijamo iz otpadnog drveta ili iz komada drveta, dok je biopelet slabije kalorične moći od drvenog peleta. Većina gorionika na pelet postižu stepen iskorišćenja i do 90% što je velika prednost u odnosu na ostala čvrsta goriva, što je i jedan od razloga zbog čega baš njega koriste u domaćinstvima. Pored toga drveni pelet je ekološki čisto gorivo i lakše je za skladištenje. Zauzima manje mesta i pakovano je u malim džakovima što je takođe jedna od prednosti. Količina pepela nastala od peleta, zbog njegovog stepena iskorišćenja i sastava, je znatno manja za razliku od ostalih goriva. Jedna od velikih prednosti kotlova na pelet je njihova funkcionalnost. Automatsko paljenje, regulacija, kasnije gorenje peleta, automatsko čišćenje gorionika kao i korišćenje višenedeljnog rezervoara za pelet. Prednost ovog načina grejanja je to što imate peć na drva, ugalj i pelet ujedno, pa samim tim možete koristiti tip ogreva po izboru.
Ugalj
Ugalj je jedno od fosilnih goriva koje ima sposobnost gorenja, a nastalo je od izumrlih ostataka biljaka. Delimo ih na tri grupe, a to su: Lignit, Mrki i Kameni ugalj. Ugalj koji je najzastupljeniji na tržištu Srbije je Lignit, a najveće rezerve ovog uglja nalaze se na Kosovu i Metohiji. Međutim, njegova toplotna moć u odnosu na ostale je najslabija u odnosu na ostale tipove uglja. Mrki ugljevi su bolji za kotlove zbog manjeg broja intervala loženja kotla i manje površine za skladištenje ovog uglja.
Koristiti kotao za grejanje sa prevelikom snagom je loš izbor
Mnogim ljudima koji nisu upoznati, logika govori kako neće pogrešiti ukoliko uzmu što jači kotao za grejanje jer će on sigurno proizvoditi dovoljnu količinu energije za njihov dom. Nažalost, to je ogromna greška koju možemo napraviti na samom startu ukoliko smo neiskusni i nedovoljno informisani. Dolazi do toga da prevelika količina energije biva izbačena kroz dimnjak, ne zadržavajući se mnogo u prostoru koji zagreva, Takođe, korišćenjem presnažnih kotlova, sagorevamo mnogo više ogreva, dok kotao koristi samo onoliko energije koliko je potrebno za zagrevanje prostorija. Samim tim uzrokujemo sebi dodatne troškove pri kupovini ogreva, iako smo prethodno kupili kotao skuplji nego što nam je bio potreban. Takođe, sagorevanjem veće količine čvrstog goriva, dobijamo veću količinu pepela i neiskorišćenog otpada.
Postoji tu još problema
Neki od njih faktora koji utiču su i to da li imamo izolaciju na kući kako bi se topota duže zadržavala, kakva nam je stolarija i tome slično. Svi ti faktori utiču znatno na kvalitet grejanja i zagrejanosti samih prostorija na šta je potrebno takođe obratiti pažnju ukoliko smo spremni da kupimo kotao za grejanje. Pored svih ovih faktora, kojima ćemo se baviti još detaljnije u narednom periodu, postoje još neki koji utiču na kvalitet grejanja.
